Protiveksplozivna zaštita, Ex-ATEX zone, prava i obaveze korisnika i distributera

Protiveksplozivna zaštita, Ex-ATEX zone, prava i obaveze korisnika i distributera

ATEX direktiva koja je postavljena od strane članica Evropske Unije se primenjuje i kod nas.

ATEX je akronim izveden iz francuske rečenice “Appareils Destines a etre utilises en ATmospheres EXplosibles” i naziva se za dvije direktive EU koje regulišu kako organizacije koje upravljaju potencijalno eksplozivnim okruženjima.

Ove direktive su postale obavezne za svu električnu i mehaničku opremu namenjenu za primenu u opasnim zonama.

Proizvodi namenjeni za upotrebu u potencijalno eksplozivnim atmosferama koriste se na naftnim platformama, u petrohemijskim postrojenjima, rudnicima, mlinovima, skladištima i svim drugim ugroženim prostorima.

Potencijalno eksplozivna atmosfera predstavlja smešu vazduha i zapaljivih gasova, para, prašina, maglica i vazduha ili drugih kombinacija eksplozivnih gasova koje su tipične za isparenja goriva.Ako se dovoljna količina vazduha pomeša sa zapaljivom materijom jedan izvor paljenja može izazvati eksploziju, sa potencijalno katastrofalnim posledicama.

Direktiva 99/92 / Ex ili ATEKS 137 regulišu minimalne zahteve koje poslodavci moraju ispuniti kako bi poboljšali sigurnost radnika u izloženim sredinama.

Od poslodavaca ova direktiva zahteva da identifikuje sve potencijalno explozivne atmosfere a zatim sistematski proceni i klasifikuje u odnosu na:
Opasne osobine prisutnih supstanci, količina supstanci, svi zahvaćeni procesi i njihova izloženost supstancama, na koje temperature i pritiske se rukuju supstance, sistem za zadržavanje i mogućnosti za sprečavanje neželjenih curenja, mere dostupne kako bi se sprečilo eksplozivno okruženje da traje duže vremena (tj. Ventilacija).

Klasifikacija zona opasnosti

Za gas, magle i isparenja;
Zona 0 – Okolina u kojoj se često pojavljuje mešavina vazduha i zapaljivih gasova, magle ili isparenja i dugotrajno traje.
Zona 1 – Okolina gde se u normalnim uslovima može pojaviti mešavina vazduha i zapaljivog gasa, magle ili para.
Zona 2 – Okolina gde se u normalnim uslovima može pojaviti mešavina vazduha i zapaljivog gasa, magle ili isparenja, ali brzo se razblaži.

Zone za prašinu
Zona 20 – Okolina u kojoj se često pojavljuju eksplozivni oblaci prašine na duže vreme.
Zona 21 – Okolina u kojoj se eksplozivni oblaci prašine mogu pojaviti pod normalnim uslovima.
Zona 22 – Okolina u kojoj se eksplozivni oblaci verovatno neće pojavljivati, a ako se i pojave brzo nestaju.

Koje tečnosti pripadaju zoni 0 i 1?

Fluidi visoke zapaljivosti ili sa niskom tačkom paljenja ispod 38 °C su najčešće: benzin, kerozin, metanol…
Prilikom manipulacije ovakvim tečnostima obavezno je da uređaji tj pumpe imaju određeni ATEX sertifikat, IECE oznaku kao i oznaku zone u kojoj se smeju primenjivati.
U zemljama Evropske Unije se ne zahteva sertifikat prilikom pretakanja i istakanja dizel goriva, nafte, ulja…
Jer su to sve tečnosti koje poseduju višu tačku paljenja od 38°C.
Proizvođači i uvoznici moraju osigurati da njihovi proizvodi zadovoljavaju specifične zahteve i da prolaze kroz odgovarajuće procese eksterne sertifikacije. Ova deklaracija o usaglašenosti garantuje da je oprema pogodna za njegovu namenu i daje pored prava da nosi oznaku EX i klasifikacioni kod koji određuje u kojim okruženjima je uređaj odobren za upotrebu.

Vrsta pumpe i sertifikati.

Ukoliko po navodima prodavca pumpa zadovoljava EX, ATEX i IECE standarde i regulative obavezno zahtevajte i svu prateću dokumentaciju proizvođača aparata za istakanje i pretakanje.

Radi bezbednosti preporučujemo originalan proizvod a ne kopiju jer plagijatori neće biti odgovorni u slučaju nesrećnog događaja.

Među pumpama se vrši podela po načinu rada i materijalu izrade.
To su: Ex pumpe, zupčaste, peristaltičke, centrifugalne, pneumatske membranske pumpe, dozirne, zavojne pumpe, ručne klipne i rotacione pumpe, potapajuće pumpe, solarne potapajuće pumpe, laboratorijske, dvosmerne, filter pumpe, prenosne (mobilne), pumpe visokog i niskog pritiska…

Zavisno od potrebama industrija i namena imate pumpe izrađene od raznih materijala.
Najčešći materijali izrade su aluminijum, čelik, prehrambeni Inox čelik AISI 304 i 316, prehrambena bronza, plastika…
Materijal izrade se mora odrediti prema medijumu koji se koristi i prema njegovoj agresivnosti.
Za visoko agresivne medije se koristi najviše plastika koja je najčešće u koegzistenciji sa raznim hemikalijama.
Skoro podjednako se koristi i INOX ali samo prema hemikalijama određene agresivnosti.

Svaki renomirani proizvođač garantuje za pouzdanost i kvalitet svog proizvoda.
Ukoliko niste u mogućnosti samostalno da prepoznate originalni proizvod možete pogledati naš blog koji Vam u tome može pomoći “Kako prepoznati originalne pumpe i merače protoka”.

 

Pozovite nas