Velika potražnja i visoka cena lešnika čine ga veoma isplativim za gajenje.
U odnosu na druge vrste voćaka, u povoljnim uslovima i sa skromnim ulaganjima lešnik daje odlične prinose.
Gajenje lešnika ima mnoge prednosti kao što su jednostavnost proizvodnje, zahtevani uslovi gajenja su veoma skromni, biljke ne napadaju brojne bolesti, a većinu proizvodnih operacija sada je moguće mehanizovati.
Leska uspeva na neutralnim do kiselim zemljištima, sa nagibom do 8%.
Bitno je da zemljište ima dobru drenažu i relativno niži nivo hranljivih materija (sadržaj humusa preko 3% ),
jer previše nutrijenata dovodi do toga da drvo proizvodi više lišća a manje cveta, što automatski smanjuje prinos.
Leska je heliofit što znači da izrazito voli svetlost.
Kod nas to nije ograničavajući faktor, samo je neophodno napraviti optimalnu gustinu redova.
U zasenjenim uslovima će cvetati na periferiji krošnje pa će i prinos biti manji, zato je bolje gajiti je na sunčanim površinama, po mogućstvu u redovima sever-jug.
Sorte lešnika su uglavnom stranooplodne, zato je obavezna sadnja oprašivača uz glavnu sortu.
Oprašivači ne treba da budu dalje od 45 m, a treba ih saditi tako da budu u smeru u kome duva vetar kako bi nosio polen u pravom smeru za oprašivanje glavne sorte. Oprašivači moraju biti polno kompatibilni sa glavnim sortama i imati isto vreme cvetanja.
Sadnja se vrši u redove, na trougao. Razmaci se prave na 5×4 ili 5×5 m, ali je danas zbog mehanizacije proizvodnje preporučljivo napraviti razmake 6×4 – 6×5 m. Brži povrat investicije može se dobiti sadnjom 5×3, ali kada zasad dođe u 12-14. godinu preporučljivo je izvaditi svaku drugu sadnicu kako bi se preostalim biljkama omogućio bolji razvoj. Zavisno od izbora rasporeda i gustine, na jednom hektaru moguće je zasaditi do 500 stabala.
Lešnik se lako može štititi sa relativno malim brojem prskanja, uvek po uputstvu proizvođača i pridržavajući se propisane koncentracije pesticida. Pred vegetaciju preventivno prskanje protiv monilije i botritisa, početkom maja protiv grinja i pipe a krajem maja protiv leskinog surlaša. Protiv ovog insekta možete se boriti i uklanjanjem opalih lešnika. U junu i julu vrši se prskanje protiv surlaša, grinja i lisnih vaši, a u jesen plavo prskanje preparatima na bazi bakra, kada opadne preko 75% lišća, kako bi se suzbili prezimljujući prouzrokivači bolesti.
Najveća mana ove proizvodnje jeste spor povraćaj kapitala. Tek nakon 4 godine zasad postaje komercijalno produktivan, a najveći prinos daje zasad star 10-15 godina. Međutim, eksploatacioni period lešnika je dug, preko 50-60 godina. Prinos lešnika u punom rodu po stablu iznosi 8-12 kg, a pola otpada na ljusku. Zavisno od raznih faktora, može se proizvesti 2,5-3,5 tona lešnika po hektaru.
Ako želite da se upustite u ovakav poduhvat, podršku možete dobiti od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu,
vodoprivredu i šumarstvo u vidu bespovratnih sredstava namenjenih za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i podršku preradi na gazdinstvu. Sredstva možete dobiti za kupovinu vučenih, nošenih i samohodnih kombajna za sakupljanje lešnika i oraha, selektora, krckalica, ventilatora…
Za Konkurs za dodelu sredstava za podršku mladima u ruralnim područjima na teritoriji
AP Vojvodine možete se informisati na sajtu „subvencije.rs“, odakle možete skinuti svu potrebnu dokumentaciju,
obrazac prijave, izveštaj o namenskom utrošku sredstava, izjavu dobavaljača i dr.
MAŠINE ZA LEŠNIKE I ORAHE – AGROPARTNER D.O.O.
Pozivamo Vas da nas posetite
na 86 Međunarodnom Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu
Od 11 do 17 Maja 2019 god. (otvoreni prostor ispred Hale 1A)
Kontaktirajte nas